Otrovne biljke u našim domovima: Skrivena opasnost za decu i ljubimce

Kada deca prohoda, roditelji preduzimaju brojne mere bezbednosti - sklanjaju oštre predmete, zaključavaju ormariće sa hemikalijama, postavljaju zaštitu na uglove i priključke. Međutim, postoji jedan čest prekrivač opasnosti koji se lako previdi: otrovne biljke. Mnoge ukrasne biljke koje sa lakoćom gajimo u stanovima i vrtovima mogu predstavljati ozbiljnu pretnju po zdravlje, a ponekad i život, naših najmanjih i štetnih članova porodice.

Ovaj članak ima za cilj da vas detaljno upozna sa najčešćim otrovnim biljkama, njihovim efektima i merama opreza koje treba preduzeti. Znajući šta imate u svom okruženju, možete stvoriti sigurniju sredinu za sve.

Zašto su biljke otrovne?

Biljke su tokom evolucije razvile različite mehanizme odbrane od biljojeda i insekata. Jedan od najefikasnijih je proizvodnja raznih toksičnih jedinjenja. Ove supstance, iako smrtonosne za neke organizme, čine biljku lepom i poželjnom za ljude. Ironija je upravo u tome - ono što je nama privlačno i dekorativno, za decu ili ljubimce može biti kobna zamka.

Lista najopasnijih biljaka za decu i ljubimce

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očarava velikim grozdastim cvetovima plavkaste, bele ili crvene boje, jakog i prijatnog mirisa. Godišnje može da naraste i do tri metra, a neretko se viđaju čitave zgrade obavijene ovom biljkom. Iako naizgled bezazlena, glicinija nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Sve njene delovi su otrovni, a posebno opasne su mahune i seme. Progutavanje može izazvati teške gastrointestinalne smetnje - povraćanje, grčeve i proliv, koji mogu dovesti do dehidracije, posebno opasne za malu decu.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Ova biljka prepoznatljiva je po svojim zvonolikim cvetovima belih, ružičastih ili ljubičastih nijansi. Zbog svog prepoznatljivog izgleda, čest je ukras u vrtovima. Ironija je što se upravo iz ove biljke proizvode lekovi za srce (digitalis). Međutim, progutavanje bilo kog dela ove biljke izaziva teške simptome. U blažim slučajevima javlja se mučnina, nesvestica, dijareja i grčevi. Kod težih trovanja, može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, neretki su slučajevi gde je života stajala pokoju znatiželjnu mačku ili psa.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika biljka koja cveta od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim, bujnim cvetovima živih boja - belim, roze, crvenim, plavim i ljubičastim. Zauzela je treće mesto na listi najotrovnijih biljaka. Otrov se nalazi u listovima i cvetovima. Ubrzo nakon unošenja u organizam javlja se osip i svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Ukoliko se ne reaguje na vreme i ne pruži hitna pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog i prepoznatljivog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveće đurđevka je izuzetno otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a i oni su veoma otrovni. Važno je napomenuti da je samo dodir cveta, stabljike ili korena ove biljke dovoljan da izazove iritaciju, pa je neophodno dobro oprati ruke nakon bilo kakvog kontakta.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka za enterijer, prepoznatljiva po svom sjajnom, srcolikom cvatu koji je najčešće crvene boje. Iako izuzetno dekorativna, ova biljka je veoma opasna. Gutanje bilo kog njenog dela može dovesti do izuzetno bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i jezika može biti toliko izraženo da dovede do gušenja, što predstavlja direktnu životnu opasnost, naročito za decu.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje svake godine na Dan mrtvih ukrašava grobove takođe je izrazito otrovno. Kod ljudi izaziva svrabež kože i oticanje. Poznato je oko 100 do 200 vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve, jer oni ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava zaobilaze u širokom luku. Kontakt sa biljkom može izazvati dermatitis, a gutanje vodi gastrointestinalnim smetnjama.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo. Čak i slučajno udisanje dima koji nastaje sagorevanjem grančica oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Istorija poznaje slučajeve trovanja ljudi, uglavnom žena koje su trovale svoje partnere čajem zamenjenim sa listovima oleandra. Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu, direktno utiče na rad srca. Trovanje njome može da dovede do poremećaja srčanog ritma, kome, a na kraju i do infarkta.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Još jedan veoma čest stanovnik naših stanova, fikus benjamin, poznat i kao benjaminovo drvo, ima izražena otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa. Lateks (mlečni sok) koji izlučuje biljka pri lomljenju grančica ili listova izaziva iritaciju kože, oticanje i jak svrab. Ako dođe do gutanja, simptomi uključujú gastrointestinalne smetnje. U slučaju kontakta, neophodno je posetiti doktora koji će prepisati odgovarajuće antialergike.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja ukľučuju povraćanje, osip na koži, glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, naročito je toksična za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta ove biljke, što je čini jednom od raširenijih, a opet opasnih biljaka u hortikulturi.

10. Narcis (Narcissus)

Jedan od vesnika proleća, prelepi narcis, zauzeo je visoko mesto na listi lepih, ali opasnih biljaka. Posebno je opasna njegova lukovica. Ako se proguta, dolazi do teških grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Poput đurđevka i oleandra, narcis takođe utiče na rad srca, što ga čini dvostruko opasnim.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricinusova palma, spada među najotrovnije biljke na planeti. Za razliku od prethodnih, ova drvenasta biljka se ne gaji u stanu i nije čest stanovnik vrtova, ali je bitno pomenuti je zbog ekstremne toksičnosti. Seme ove biljke, ukoliko se proguta (svega 1 do 3 semenke), može dovesti do smrtnog ishoda. U blažem obliku trovanja javljaju se halucinacije i veliki osećaj žeđi. Ricin, otrov izvučen iz ove biljke, koristio se u špijunskim i terorističkim napadima.

Šta učiniti u slučaju sumnje na trovanje?

Ukoliko postoji sumnja da je dete ili ljubimac progutalo deo otrovne biljke, ključno je delovati brzo i smireno.

1. Identifikujte biljku: Pokušajte da utvrdite koju je biljku dete/ljubimac unelo. Ako je moguće, uzmite uzorak.
2. Pozovite hitnu pomoć: Kontaktirajte hitnu medicinsku pomoć ili centar za trovanja. Dajte im što je moguće tačnije informacije.
3. Ne izazivajte povraćanje: Samostalno izazivanje povraćanja može dodatno oštetiti jednjak ili dovesti do aspiracije (udisanja) povraćene mase.
4. Pratite simptome: Do dolaska pomoći, pažljivo pratite simptome (disanje, svest, pojavu osipa) i informište medicinsko osoblje.

Kako preventivno delovati?

Prevencija je uvek bolja od lečenja. Evo nekoliko saveta:

• Edukacija: Naučite decu da ne stavljaju bilo šta u usta bez dozvole, posebno biljke, bobice i seme.
• Pozicioniranje: Držite sve otrovne biljke van domašaja dece i ljubimaca - na visokim policama, u visim saksijama ili u prostorijama u koje deca ne ulaze.
• Zamena: Razmislite o zameni veoma opasnih biljaka sa bezopasnim alternativama (npr. orhideje, paprat, biljka pauka).
• Obaveštavanje: Obavestite svaku osobu koja brine o detetu (bake, deke, dadilje) o potencijalnim opasnostima od biljaka u vašem domu.

Završne misli

Važno je naglasiti da postojanje ovih biljaka ne znači nužno i opasnost. Bezbroj porodica lepo i bez incidenata živi sa prelepim cvećem u svom okruženju. Kĺjuč je u svesnosti i oprezu. Razumevanje potencijalnog rizika omogućava nam da uživamo u lepoti prirode, istovremeno štiteći one koji su nam najdragoceniji. Ne treba paničiti i uništavati cveće, već ga pozicionirati na način koji je bezbedan za sve stanovnike doma.

Divota narcisa, đurđevaka ili oleandra je neosporna. Ona donose radost, boju i život u naše prostore. Odgovornost nas, kao odraslih, je da uživamo u toj lepoti na način koji je siguran za sve. Znanje je moć, a u ovom slučaju, znanje može da spasi život.